Ivana Milosavljević i Jovana Stanković
Fakultet političkih nauka, Univerizet u Beogradu
Električni trotineti sve brojniji na ulicama, ali nevidljivi pred zakonom
Poslednjih godina svedočimo tome da električni trotineti postaju jedno od najpopularnijih prevoznih sredstava na ulicama Beograda. Ukoliko prolazimo gradskim ulicama tokom letnjih meseci, gotovo je nemoguće da ne sretnemo barem jednog trotinetistu koji užurbano ide svojim putem.
U eri očuvanja životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, odluka Beograđana da počnu da koriste zdravije i čistije vidove prevoza, kao što su bicikli i trotineti, zaista jeste pohvalna. Ali, iza priče o trotinetima krije se mnogo veći problem – nevidljivi su pred zakonom.
Izvor: Canva.com
Zakon ne prepoznaje trotinet kao prevozno sredstvo
Električni trotineti do pre nekoliko godina nisu bili često prevozno sredstvo na ulicama prestonice. Oni koji su se povremeno mogli videti na ulicama i u gradskim parkovima najčešće su bili namenjeni deci, i kao takvi nisu zahtevali posebnu zakonsku regulaciju, niti status prevoznog sredstva.
Poslednjih godina situacija se promenila. Danas se dosta građana odlučuje da kupi ovo prevozno sredstvo, koje može da dostigne brzinu od 15 do 40 kilometara na čas. U skladu sa porastom broja električnih trotineta na putevima, očekivano bi bilo da se njihov status reguliše i zakonom. To se, međutim, u Srbiji već godinama ne dešava.
Status učesnika u saobraćaju određen je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, te se u tom zakonu pominju bicikl, motorno vozilo, moped, laki tricikl, motocikl, teški tricikl, laki četvorocikl, teški četvorocikl, vozilo za prevoz putnika, putničko vozilo, autobus, trolejbus, teretno vozilo, turistički voz, priključno vozilo turističkog voza, radna mašina, traktor, motokultivator, priključno vozilo, priključno vozilo za traktor, zaprežno vozilo, tramvaj i vojno vozilo. Trotineti se u navedenom zakonu uopšte ne pominju.
izvor: Canva.com
Advokat Jovan Milosavljević ističe da je porast upotrebe električnih trotineta doveo do potrebe da se ovo prevozno sredstvo konačno prepozna i reguliše zakonskim propisima.
„Trenutni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ne reguliše pravni status električnih trotineta kao vozila u saobraćaju, pa bi se u eventualno status vozača električnog trotineta mogao podvesti pod postojeću i preširoku odredbu Zakona da je ’Učesnik u saobraćaju lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju’“, objašnjava Milosavljević.
Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje da li je dozvoljeno kretanje električnim trotinetom po kolovozu, uzimajući u obzir veliki broj pritužbi vozača motornih vozila, pešaka i drugih učesnika u saobraćaju upravo na vozače električnih trotineta.
„Naime, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima definiše kolovoz kao „deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila“, dok vozilo definiše kao „sredstvo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu“. Podvođenje električnih trotineta pod navedene norme ostavlja preveliku mogućnost za različito tumačenje pitanja da li se oni mogu kretati kolovozom. Ovo pre svega predstavlja problem jer gore pomenuti Zakon detaljno i precizno definiše ostale učesnike u saobraćaju i vozila koja se mogu kretati kolovozom”, precizira Milosavljević.
Kako Milosavljević ističe, da bi se izbegle moguće posledice do kojih različita tumačenja mogu dovesti i kako bi se otklonila pravna nesigurnost u pogledu statusa električnih trotineta neophodno je što pre doneti zakonski propis koji bi regulisao izloženi problem.
Novi zakon – nikada ispunjeno obećanje
Sredinom 2019. godine, Agencija za bezbednost saobraćaja je objavila da je počela izrada novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi, između ostalog, regulisao i vožnju električnih trotineta.
Do realizacije toga nije došlo ni u narednih godinu dana, te je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić u septembru 2020. godine saopštio da je Grad Beograd predložio zvanične izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja, među kojima je i regulisanje rada električnih trotineta, „a na državi je da donese odluku da li će oni biti dozvoljeni“.
O ovom pitanju se u oktobru 2020. godine oglasila i Radna grupa MUP-a Srbije koja je zadužena za izradu novog zakona.
„Novi zakon o bezbednosti saobraćaja Srbije, na kojem se ubrzano radi, trebalo bi da bude završen početkom naredne godine, a između ostalog ovim propisom biće regulisana i upotreba električnih trotineta“, saopštila je tada Radna grupa MUP-a Srbije.
Iako je saopšteno da bi novi zakon trebalo da bude završen početkom ove godine, do toga i dalje nije došlo.
Kako bismo bili sigurni da li je u međuvremenu došlo do regulisanja statusa električnih trotineta u saobraćaju, kontaktirali smo nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je reklo da bi „data oblast trebalo da bude regulisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima“.
Vozačima trotineta ostalo da sami procene svoj status u saobraćaju
Kako zakon i dalje ne definiše njihov status, trotinetisti na beogradskom asfaltu svakodnevno se suočavaju sa brojnim dilemama oko toga da li da se kreću ulicom ili trotoarom, koja zaštitna oprema im je neophodna, kako drugi učesnici u saobraćaju gledaju na njih.
Razgovarali smo sa nekoliko vozača trotineta i dok neki od njih ističu kako se apsolutno osećaju kao ravnopravni učesnici u saobraćaju, drugi ne mogu jasno da definišu svoj status.
„To je klizav teren. I jesam i nisam ravnopravan učesnik u saobraćaju, zato što menjam koja ću saobraćajna pravila da poštujem i da li ću da se ponašam kao vozilo ili kao pešak. Sa druge strane, najniža sam u lancu ishrane u saobraćaju jer sam neobezbeđenija i najnestabilnija”, objašnjava jedna od vozačica trotineta iz Beograda.
Dodatni problem prilikom vožnje trotineta jeste i odnos ostalih učesnika saobraćaja prema trotinetistima, te su mnogi od njih doživeli neprijatne situacije i uvrede.
„Jednom mi je čovek iz auta prilikom prelaska pešačkog prelaza, dok sam trotinet gurala pored sebe, nisam ga vozila, rekao: „Ti nisi pešak sa tim”. Zauzvrat je dobio gromoglasan smeh sa moje strane uz opravdanje da mogu i motor da guram pored sebe, i tada ću biti pešak”, istakla je jedna od naših sagovornica.
Šta sve treba uzeti u obzir prilikom sastavljanja novog zakona?
Advokat Jovan Milosavljević objašnjava da je prilikom sastavljanja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima potrebno obuhvatiti mnoga pitanja u vezi sa kretanjem električnih trotineta.
„Neka od pitanja koja će biti obuhvaćena predloženim izmenama i dopunama kako se navodi u Agenciji za bezbednost saobraćaja biće i kojim će delovima puta moći da se voze električni trotineti da li po kolovozu ili na biciklističkim stazama i trotoarima, koja će biti maksimalna dozvoljena brzina kretanja, hoće li biti neophodna kaciga, prsluk i svetlosna signalizacija za upotrebu istog, kao i kazne za nepoštovanje propisanih pravila“, navodi Milosavljević.
Vanredni profesor Saobraćajnog fakulteta Boris Antić ističe da je zakon živa materija koja se menja, usklađuje i inovira po pojavi novih elemenata važnih za oblast koju tretira, kao i da se očekuje da radna grupa koja priprema izmene zakona reguliše i korišćenje električnih trotineta.
Važnost regulisanja statusa trotineta u saobraćaju se, prema Antićevom mišljenju, ogleda u stvaranju bezbednog okruženja za sve učesnike u saobraćaju.
„Potrebno je regulisati nekoliko pitanja. Sa koliko godina sme da se upravlja električnim trotinetom? Da li je prethodno neophodno polaganje nekog testa poznavanja propisa? Da li je obavezna upotreba zaštitne opreme (kaciga)? Da li je obavezna upotreba svetloodbojne opreme (prsluk)? Da li da se kreće isključivo kolovozom ili isključivo trotoarom? Kojom brzinom sme da se kreće? Kako meriti i kontrolisati brzinu?“, objašnjava Antić.
Dok Srbija čeka, status električnih trotineta regulisan je u mnogim drugim državama
U Nemačkoj u Zakonu o lakim električnim vozilima propisani su uslovi i način upotrebe električnih trotineta. Vozači trotineta u toj državi moraju biti stariji od 14 godina, vozila se smeju koristiti samo na biciklističkim stazama, ako one postoje ili na kolovozu, a ne smeju se koristiti na pešačkim stazama i prostorima namenjenim za kretanje pešaka. Gradovi u Nemačkoj mogu da dozvole upotrebu električnih trotineta na određenim mestima, uz obavezu postavljanja saobraćajnog znaka na tim mestima.
Regulacija u Francuskoj se razlikuje od one u Nemačkoj, te u Francuskoj pravo da voze električni trotinet imaju građani stariji od 12 godina. Dok su do 2019. godine navedeni dvotočkaši imali status pešaka, promenom zakona zabranjeno je voziti ih na trotoaru, osim ako to nije izričito dozvoljeno i označeno određenim saobraćajnih znakom. Kazne za kršenje zakona vozače električnih trotineta u Francuskoj košta i do 1.500 evra.
U Holandiji su za električne trotinete propisane i registarske tablice, a uslov za upravljanje je da vozači ne budu mlađi od 16 godina, da imaju vozačku dozvolu i obavezno je nošenje kacige na trotinetima koji mogu da razviju brzinu veću od 25 kilometara na čas.
Status trotineta regulisan je i u mnogim drugim državama, poput Belgije i nama geografski bliske Slovenije. Za to vreme, u Srbiji postoji želja da se zakon promeni i reguliše to pitanje, što se konstantno odlaže.
U Beogradu, koji je poznat po gužvama, saobraćajnim špicevima i kolapsima, vožnja električnog trotineta koji može da razvije brzinu od 40 kilometara na čas može da predstavlja veliku opasnost po vozače trotineta, ali i ostale učesnike u saobraćaju.
Upravo zbog toga, važno je da se Srbija i Beograd pomere sa mrtve tačke i da se pitanje statusa trotineta reši, jer će se tako život u prestonici Srbije učiniti bezbednijim, a trotinetisti, kojih je sve više, konačno će znati na koji način da se ponašaju i koja pravila treba da poštuju.