Lazar Nikolić
Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu
Električni trotineti u zakonskom vakumu
Električni trotineti su postali „standard“ na niškim ulicama. Problem je što korišćenje istih još uvek nije regulisano zakonom o saobraćaju u našoj zemlji. Kako se navodi na sajtu RTS-a, „Agencija za bezbednost saobraćaja uveliko radi na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, kojim će biti uređena i pravila vožnje električnim trotinetima.“
Svetlana Miljuš, pomoćnica direktora Agencije za bezbednost saobraćaja gostujući na RTS izjavila je da očekuje da novi Zakon o bezbednosti saobraćaja bude gotov do kraja tekuće godine, i da ćemo biti najbliži modelu neke od zemalja EU koja je po saobraćajnim uslovima slična Srbiji.
U istom tekstu Javnog medijskog servisa navodi se da su „u Francuskoj prethodnim zakonom svi električni dvotočkaši smatrani pešacima, dok će im novim zakonom biti zabranjeno da se kreću trotoarom, već će to moći samo biciklističkom stazom i kolovozom, s tim da će, kada prelaze preko trotoara, morati da siđu sa trotineta i da ga guraju.“
Odgovorni iz Agencije za bezbednost saobraćaja su posredstvom više nacionalnih medija apelovali na građane da trotinet ne voze po saobraćajnicama koje koriste automobili, već da koriste biciklističku stazu ili trotoare i da vode računa o učesnicima s kojima dele taj prostor. Sve veći broj nezgoda prouzrokovanih električnim trotinetima jasan je znak da je zakonski propis u ovoj oblasti neophodan.
Ko sme da vozi trotinete?
Na specijalizovanom portalu Sigurne staze, koji se bavi bezbednošću biciklista postavljaju se opravdana pitanja – „da li deca poznaju pravila prvenstva prolaza kroz raskrsnicu, da li znaju da postupaju po svetlosnoj saobraćajnoj signalzaciji, da li znaju da čitaju znake i oznake na kolovozu i da po njima postupaju, da li znaju kojom se trakom vozi, da li mogu da iskontrolišu brzinu koju ova vozila mogu da razviju itd. Dobar deo njih se ponaša kao da za njih ništa ne važi, ne poštujući nikakvo pravilo. Prevoze po više lica, koriste slušalice i mobilne telefone, voze pod dejstvom alkohola, nemaju nikavu zaštitnu opremu, voze preko pešačkog prelaza itd. Kao što može da se primeti pitanja i nedoumica ima mnogo na koja nam nadležni ne daju adekvatne odgovore.“
Izvor: unsplash.comU okviru istog teksta navodi se da su u „Holandiji za e-trotinete propisane registarske tablice, a uslov za upravljanje je starost vozača od najmanje 16 godina, vozačka dozvola i obavezno nošenje kacige za one koji mogu da razviju brzinu veću od 25 kilometara na sat.“
Autor analize, Igor Velić, master inženjer saobraćaja ističe da bi „idealano pravno i zakonsko rešenje bi bilo da se sa jedne strane omogući bezbedno učestvovanje u saobraćaju e-trotineta, a sa druge strane da podstakne upotrebu tog prevoznog sredstva, jer smanjuje gužvu, ne zagađuje životnu sredinu, nema problema sa parkiranjem itd. Dosta zemalja subvencioniše i daje druge vidove pogodnosti za ovaj vid prevoza, ali istovremeno upozorava da će najproblematičniji deo biti utvrđivanje saobraćajne površine za kretanje ove vrste vozila (kolovoz, trotoar, biciklističke staze i trake…). Kako god da se odluči, pešaci će negodovati što se vozi trotoarom, biciklisti što se vozi njihovim stazama, dok na kolovozu iz hiljadu i jednog razloga za trotinetiste nije bezbedno kretanje. Takođe, veliki problem biće što u gradovima u Srbiji ne postoje biciklističke staze i trake, tako da će trotinetisti biti primorani da voze trotoarom ili kolovozom.“
Iskustva jednog Nišlije…
Jovan Nisić (26) iz Niša, aktivni vozač električnog trotineta saglasan je da je veliki problem nedefinisanost pravila kojih se on mora pridržavati: „Iskreno, ja sam malo stariji korisnik trotineta, budući da uglavnom vidim mlađe od sebe kao korisnike ove „spravice“. To je generalno i problem, jer neke osnovne saobraćajne znakove ti isti mlađi korisnici ne znaju, niti poštuju pa onda nastaje problem. Za mene, kao osobu koja ima vozačku dozvolu B kategorije ovo predstavlja samo sredstvo lakšeg trasporta, lakše meni, lakše drugima. Međutim, kao što rekoh, nedovoljna priprema i poznavanje saobraćaja u globalu je veliki problem. Smatram da bi trebalo da postoji starosna granica ispod koje ne bi ,,klinci’’ mogli da voze, eventualno uz nadzor roditelja“, zaključuje Nisić.
Zaključak – zakon što pre
Na neophodnost uvođenja zakona upozoravaju i stručnjaci iz oblasti prava. Diplomirani pravnik Nenad Jevtić, na Fejsbuk stranici Advokatske kancelarije Minić navodi da su se čak „pojavile i firme koje iznajmljuju ove trotinete, da jedan mobilni operater reklamira prodaju istih uz pakete svojih usluga. Voze ih i deca i odrasli, i domaći državljani i stranci, po ulicama, pešačkim površinama, parkovima, ukratko, svi i svuda. Kada se kreću među pešacima prebrzi su, dok na kolovozu opet predstavljaju problem za vozače ostalih vozila (relativno su spori i teško uočljivi). Dodatni problem je što su nečujni. Njihovi vozači nemaju nikavu zaštitu i listom ne poštuju pravila saobraćaja. Policija ništa ne preduzima povodom navedenog, komunalna milicija (ranije zvana komunalna policija) se ne uključuje, ukratko vlada haos.“
Uzevši sve u obzir dolazimo do zaključka da jasnog zakona i pravila u saobraćaju ovih vozila zaista nema. Takođe, jasno je da je neophodno uređenje i donošenje novih zakona koji bi odredili pravila ponašanja u saobraćaju električnih trotineta i što je još važnije da se jasno definiše ko sme da ih vozi. Dok i dalje pratimo trendove Zapada, i održavamo korak sa njima u pogledu tehnologije i novotarija, bilo bi dobro da taj isti Zapad sledimo i u zakonskim rešenjima koja će sačuvati ljudske živote.