Una Arsić i Milena Stojković
Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu
Mere vanredne, stanje skoro redovno u biblioteci Filozofskog fakulteta u Nišu
Fondovi sa više od 50.000 knjiga na 5 jezika, koje su od sredine prošlog veka do danas oblikovale četiri ni po čemu slične visokoškolske ustanove, deo je istorije biblioteke Filozofskog fakulteta u Nišu. Zbog pandemije se knjige naručuju preko interneta, ali je i dalje živo u biblioteci na koju su upućene hiljade studenata.
O tome govori Brankica Milosavljević, šefica biblioteke za koju kaže da je izuzetna po broju studenata koji koriste njene fondove, jer su studije humanističkih nauka nerazdvojive od biblioteke.
„Uvek je biblioteka bila vrlo živa, mnogo je studenata koristilo i mnogo je literature bilo korišćeno“, kaže Milosavljevićeva.
Za svaki čas vežbi potrebna je literatura, pa biblioteku poseti i do 200 studenata dnevno.
„Možete misliti koliko je tu knjiga potrebno studentima u biblioteci, ako sagledate broj studijskih programa, broj godina, broj predmeta i broj studenata.“
Studenti koji najviše doprinose živosti biblioteke jesu oni sa filoloških departmana. Milosavljevićeva ističe da to ima veze sa prirodom samih studija, jer koriste literaturu tokom cele godine, dok se studenti sa društvenih smerova oslanjaju na biblioteku uglavnom u sezoni seminarskih radova.
Ko koliko koristi knjige iz biblioteke preciznih podataka nema, analize nisu rađene, a onlajn anketa koju smo sproveli na uzorku od 50 studenata sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo potvrđuje lični utisak šefice biblioteke.
Na pitanje koliko često koriste usluge biblioteke, 95 odsto ispitanih odgovorilo je sa „nikada“, a svega 5 odsto sa „ponekad“.
Knjige govore o korisnicima
Kada je reč o odnosu korisnika prema knjigama Milosavljevićeva kaže da tu ima različitih primera.
„Dovoljno je da imate samo jednog nesavesnog studenta, pa da imate uništen fond. Slika koja se o korisnicima dobija preko knjiga je prilično tužna. S druge strane, ne mogu da kažem da se studenti loše ophode prema knjigama jer možete da imate 99% studenata koji jako brinu o knjigama, kao što brinu i o svojima i da imate samo jedan mali broj koji će uništiti fond. Svako od naših kolega je mogao da vidi da su knjige podvučene, da su listovi iščupani.“
Pokušaj rešavanja ovog problema bio je bezuspešan.
„Mi smo pokušali jedne godine da se borimo sa tim tako što smo u prisustvu studenta pregledali svaku knjigu koju bismo mu dali i ako ima već oštećenja zapisali u napomenu da je knjiga oštećena na određen način i pregledali bismo i kod vraćanja knjige“.
Ovaj sistem se, međutim, ispostavio kao nefunkcionalan jer je uz veliki broj studenata i knjiga značajno usporavao rad.
„Na kraju se to pretvorilo u svoju suprotnost. Nismo fond zaštitili, a stvorili smo malo napetu atmosferu i među kolegama, a i u odnosu sa studentima koje bismo suočili sa tim da je neka knjiga oštećena, a neki su to poricali.“
Fondove biblioteke su formirali prema potrebama studenata, ali i prema starosti departmana, pa je zato i najzastupljenija strana literatura na engleskom jeziku, kao prvom filološkom departmanu na fakultetu. O zastupljenosti engleske literature, govori i činjenica da je najstarija knjiga u biblioteci upravo knjiga na ovom jeziku iz 1821. godine, štampana u Londonu.
„Potom sledi ruski jezik, što ukazuje na starost departmana. Zatim francuski i na kraju germanistika, za koju tek osnivamo fond poslednjih godina jer nije tako lako formirati fondove za jednu opsežnu naučnu oblast“, ističe Milosavljevićeva.
Ona dodaje i da je potpisan ugovor sa Gete (Goethe) institutom, pa će studenti germanistike uskoro imati pristup široj literaturi.
Sedam decenija kroz brojne promene
Biblioteka Filozofskog fakulteta danas ima oko 50.000 knjiga. Oko, a ne tačan podatak govore zato što su kroz ovu biblioteku prošli fondovi četiri fakulteta.
Neke knjige su sa fakultetima odlazile, neke ostajale.
„Naime, reč je o vrlo staroj biblioteci. Mi u fondu naše biblioteke imamo fond biblioteke Više pedagoške škole koja je osnovana 1950. godine i koja je radila do formiranja Filozofskog fakulteta 1970. godine. Mi smo od njih nasledili oko 20.000 knjiga, a nakon toga je Filozofski fakultet nastavio da nabavlja literaturu prema potrebama svojih departmana. Još jedna stvar koja komplikuje celu priču o statistici ovde je to da je ovo bila zajednička biblioteka i DIF-a i Prirodno-matematičkog fakulteta koji su bili u sastavu Filozofskog fakulteta do 2000. godine.“
Posledica bogate istorije biblioteke jeste mnoštvo inventara, a tačan podatak o broju knjiga je ono na čemu trenutno rade.
Zbog pandemije rade po novim uslovima, knjige se naručuju i preuzimaju. Epidemiološke mere u biblioteci Filozofskog fakulteta nisu uticale na to da broj korisnika bude drastično manji.
„Na ovaj način vi pošaljete mejl dan pre nego što ćete doći po knjige, mi Vam knjige pripremimo i onda vaš boravak ovde traje bukvalno manje od 20 sekundi. Samo dok kažete „Dobar dan“ i „Doviđenja“ i mi vama „Izvolite“ i „Hvala“. To je sve. To smo zadržali i sada jer smo se uverili da je to dobar način da se ubrza rad.“
Zato u biblioteci kažu da su se novim okolnostima prilagodili i da su studentima i u vreme kada je mnogo toga na internetu biblioteke i dalje neophodne.